OVO su sastojci koje MORATE da izbjegavate u proizvodima za djecu

stetni sastojci kozmetike za djecu

Svaka majka želi za svoje dijete samo najbolje, ali da bismo znali šta je to dobro moramo da se upoznamo sa sastojcima i dobro proučimo ono što kupujemo.

Nažalost, to nije nimalo lagan zadatak.

Na tržištu je prevelika količina proizvoda, a brojni sastojci koji su na poleđini nisu poznati običnim korisnicima. Dodatak tome, svako bi pomislio “ako se nalazi u proizvodu za bebe, sigurno nije štetno”.

Međutim, to nije tačno.

Postoji veliki broj sastojaka koji ne samo da nisu potrebni u proizvodima koje koristimo za našu djecu, već mogu da dovedu i do niza posljedica koje nikako ne želimo.

Zato ćemo vam u nastavku objasniti koji su to sastojci, kako biste naredni put u marketu, drogeriji ili apoteci znali tačno šta kupujete. Osim toga, naznačili smo na koje sve načine može taj sastojak da bude naveden na listi, kako biste mogli precizno da ga identifikujete.

1. Parebeni

Za štetnost parabena ste sigurno čuli, ali da li znate zašto? Ovo su naftni derivati i služe kao konzervansi. Osim što mogu dovesti do iritacije kože, postoje istraživanja koja su pokazala da mogu dovesti i do raka ili poremetiti hormonsku ravnotežu u tijelu.

Ako ovakve efekte može da ostavi kod odraslog čovjeka, šta je tek sa nježnom dječijom kožom? Kad god ste u mogućnosti, tražite proizvode koji nemaju parabene, mnogi proizvođači to ističu i na pakovanju kao prednost.

Oznake na pakovanju: Sve što završava na -paraben: benzylparaben, butilparaben, propilparaben, metilparaben, etilparaben, izobutilparaben.

2. Formaldehid

Ovo je veoma čest i ujedno najopasniji konzervans koji se može naći u kozmetici. Da li znate da je riječ o bezbojnom, jakom mirisnom plinu? Koristi se u industriji i proizvodima za građevinu – ali i kozmetici.

Formaldehid primarno štiti od bakterija i ima ulogu antiseptika, ali dovodi do niza promjena na koži i raznih oblika iritacija. Pojavljuje se i pod drugim imenima kao što je imidazolidinil urea, formalin i formalit. Savjetujemo izbjegavanje proizvoda koji ga sadrže.

Oznake na pakovanju: Formaldehid, formalin, urea, diazolidinil urea, imidazolidin urea, polioksimetilen urea, glioksal, DMDM hidantoin, kvaternijum-15, 2-bromo-2-nitropropan-l, 3-diol i natrijev hidroksilmetilglicinat.

3. Mirisi/parfemi

Najnepotrebniji i često jako štetni sastojci nalaze se pod oznakom mirisi/parfemi. Naime, proizvođač nije dužan da navede šta sve podrazumijeva ova komponenta, a ona se uglavnom sastoji od niza hemikalija. Lijep miris je isključivo tu da biste se osjećali ljepše dok koristite proizvod, a ne donosi nikakve prednosti.

4. Soda lauril sulfat (SLS ili SLES)

Surfaktante ćete često pronaći u pastama za zube, šamponima ili pjenama za brijanje, ali znaju se naći i na listi sastojaka proizvoda za djecu. SLS može uzrokovati iritaciju kože i sluznice oka, te poremećaj ravnoteže kože. Naša preporuka je i da pastu za zube tražite bez ovog sastojka.

Oznake na pakovanju: natrijev lauret sulfat, natrijev lauril sulfat, natrijev lauril eter sulfat, bezvodni natrijev lauril sulfat i irium.

5. Propilen i butilen glikol

Riječ je sintetičkoj tvari bez boje, ukusa i mirisa, koja se u proizvod stavlja iz raznih razloga, najčešće da bi ostali sastojci bolje prodrli u kožu, te da bi poboljšali teksturu krema. Ni jedan ni drugi nemaju pozitivna dejstva na kažu, pa se samim tim smatraju ne tako važnim. Štaviše, dokazano je da mogu ostaviti i štetne posljedice na koži. Ako ste zagovornik prirodne kozmetike, ovaj sintentički sastojak zaobiđite.

6. DEA (dietanolamin)

Etanolamini su hemijska jedinjenja koja se sastoje od aminokiselina i alkohola, a u kozmetici imaju funkciju emulgatora i sredstva za stvaranje pjene. Zbog toga se baš često nalazi na listi sastojaka. Međutim, Evropska komisija je zabranila upotrebu dietanolamin (DEA) u kozmetici, sa ciljem da smanji kontaminacija sa kancerogenim nitrozaminima.

Oznake na pakovanju: DEA ili dietanolimin, TEA ili trietanolamin, MEA ili monoetanolamin cocamide DEA ili kokamid dietanolimin, lauramid DEA ili lauramid dietanolimin, DEA lauril sulfat ili dietanolimin sulfat, linoleid DEA ili linoleid Dietanolimin, ili oleamid DEA ili linoleid dietanolimin, ili oleamid DEA ili linoleid dietanolimin, ili oleamid DEA ili oleamid dietanolimin, ili oleamid DEA ili oleamid dietanolimin.

7. Petrolatum

Petrolatum je takođe jedan od naftnih derivata u čestoj upotrebi u kozmetici. Njegova upotreba je konkretna – služi kao sredstvo za hidrataciju. Međutim, petrolatumi su često zagađeni nečistoćama koje uzrokuju rak. Evropska unija nije bez razloga klasifikovala petrolatum u kozmetici kao kancerogen.

Oznake na pakovanju: vazelin, ksilen, toluen (benzen, fenilmetan, metilbenzen) mineralno ulje (baby ulje), tečni parafin.

Koje je rješenje i šta onda da kupujete?

Znamo da je ovo mnogo informacija i da vas čitanje niza sastojaka na proizvodima može samo prepasti.

Najjednostavnije rješenje je da pronađete brendove koji su ekološki orijentisani i čija politika je usmjeren na takozvanu “clean” kozmetiku, koja ne sadrži štetne, nepotrebne sastojke.

Naša preporuka je da to bude Bambo Nature brend iz Danske koji je odnedavno dostupan u apotekama širom BiH i koji ima niz sertifikata koji potvrđuju kvalitet i čistoću proizvoda. U njihovoj liniji možete pronaći sve što vam je potrebno za vašu bebu. Zdravlje naše djece je ipak na prvom mjestu i to nema cijenu.

bambo nature danske pelene

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.