Uvođenje čvrste hrane kod beba je veoma važna tema, a ovaj proces obezbeđuje da bebe koje su se do tad potpuno oslanjale na majčino mleko ili adaptirane mlečne formule – počnu da jedu čvrstu hranu.

Sam proces počinje sa prvim zalogajem čvrste hrane, tj. hrane koja nije majčino mleko ili adaptirana mlečna formula.

Kada i kako se uvodi čvrsta hrana je od vitalnog značaja za uspostavljanje zdravih navika u ishrani i ograničavanje nezdrave ishrane.

Kada su bebe spremne za čvrstu hranu?

Većina zdravstvenih stručnjaka preporučuje da bebe počnu konzumirati čvrstu hranu oko 6. meseca.

Često se preporučuje baš taj kritični uzrast od 6 meseci, jer bebe u ovom uzrastu počinju tražiti dodatne hranljive materije koje se ne nalaze u mleku, kao što su gvožđe i cink.

Male količine čvrste hrane mogu dati te hranljive materije.

Stručnjaci takođe predlažu da se prate određeni ‘’znakovi’’ koji ukazuju da je beba spremna za unos čvrste hrane. Ti znakovi uključuju:

• da beba čvrsto i stabilno sedi,
• dobra kontrola glave,
• da može držati hranu u ustima i voljna je da žvaće,
• da može pokupiti hranu i staviti je u usta,
• znatiželjna je u vreme obroka i željna da se uključi u porodični ručak.

Veoma je retko da bebe budu spremne za čvrstu hranu pre 6. Meseca. Ako mislite da vaša beba pokazuje izvesne znake da je spremna za čvrstu hranu ali još nije stara 6 meseci, potražite savet od svog pedijatra.

Kako izgleda tradicionalno uvođenje čvrste hrane u ishranu beba?

Stručnjaci se slažu da bebi treba da uvodite čvrstu hranu postepeno, dakle počev od jedne namirnice koju treba da dajete tokom 2-3 dana, pa sve tako redom. Isto važi i za koenzistenciju hrane. Počinjete sa glatkim pireom pre nego što pređete na malo gušći pire i iseckanu hranu, zatim na tzv. ‘’finger food’’ ili hranu za prste i konačno na male zalogaje.

Na ovaj način ćete lakše videti koliko je beba pojela i koja tačno namirnica izaziva eventualnu alergiju ili osetljivost.

Hrana koju treba izbegavati

Iako je važno da vaša beba jede širok spektar namirnica, postoje neke namirnice koje treba izbegavati kod beba.

Med

Nikada nemojte davati med deci mlađoj od 12 meseci zbog rizika od botulizma, ozbiljnog oblika trovanja hranom.

Nedovoljno kuvana jaja

Jaja koja nisu dovoljno dobro kuvana mogu sadržati bakteriju salmonelu, koja je ozbiljna infekcija kod dece.

Nepasterizovani mlečni proizvodi

Pasterizacija ubija bakterije u mlečnim proizvodima koje mogu izazvati infekciju.

Slatkiši, grickalice ili visoko prerađena hrana ili pića

Ovakve namirnice obično daju vrlo malo hranljivih sastojaka. Šećer može oštetiti zube, a bubrezi beba ne mogu da izdrže previše soli. Izbegavajte dodavanje soli u porodične obroke. Takođe, najnovija istraživanja jasno potvrđuju da ovakve namirnice nisu zdrave ni za odrasle osobe, jer pre svega izazivaju upalne procese u organizmu.

Industrijski obrađena hrana može da doprinese nastanku akni i bubuljica i drugih upalnih procesa na koži, pored brojnih drugih zdravstvenih problema. Da bi se smanjile bubuljice i oticanje lica potrebno je da vodite računa koje namirnice ćete jesti. To je bitno takođe i zbog leka, ukoliko vašu bebu dojite.

Celi orašasti plodovi

Nemojte orašaste plodove davati bebama i deci mlađoj od 5 godina zbog rizika od gušenja. Konsultujte svog pedijatra pre uvođenja orašastih proizvoda ako postoji porodična istorija alergija na orašaste plodove ili ako vaše dete ima druge alergije.

Proizvodi sa niskim sadržajem masti

Bebama je potrebno proporcionalno više masti u ishrani nego odraslima.

Kravlje mleko

Stručnjaci kažu da kravlje mleko u ishrani beba ne treba uvoditi pre navršene 1. godine. Možete dodati kravlje mleko u malim količinama u hranu. Međutim, nikada se ne sme koristiti kao glavno piće ili u velikim količinama, jer ne obezbeđuje dovoljno gvožđa ili hranljivih materija za vašu bebu.

Prvi ukusi

Prvi ukusi su važni za razvoj dobrih navika u ishrani i izlaganje vašeg deteta raznovrsnim ukusima.

Prilikom uvođenja nove hrane, zapamtite da je količina koja se konzumira manje važna od broja namirnica koje pokušavate da uvedete. U početnim fazama uvođenja čvrste hrane, vaša beba će i dalje dobijati najveći deo svojih hranljivih materija od vašeg mleka ili mlečne formule.

Potrudite se da ovo bude pozitivno iskustvo za vašu bebu tako što ćete joj omogućiti da se igra, dodiruje i proba novu hranu.

Oko sat vremena nakon hranjenja mlekom i kada beba nije previše umorna, često je dobar trenutak da probate da joj uvedete novu hranu. Mešanje hrane sa malo vašeg mleka ili mlečne formule može poboljšati prihvatanje čvrste hrane.

Odgovarajuća prva čvrsta hrana za bebe

• meko, kuvano povrće: brokoli, šargarepa, krompir, slatki krompir, bundeva, grašak – u vidu pirea ili kao hrana za prste;
• meko voće: banana, mango, borovnice, maline, avokado, kuvana kruška ili jabuka, šljive, breskve – pire ili kao hrana za prste;
• žitarice: ovsena kaša, pirinač, kinoa, proso – kuvano, kao pire do odgovarajuće teksture i pomešano sa malom količinom majčinog mleka ili mlečne formule.

Počnite sa nekoliko kašika ili nekoliko zalogaja jednom dnevno, tokom nedelju dana, da biste utvrdili da li vaša beba želi više ili manje da pojede.

Nove namirnice se mogu uvoditi na oko 2 – 3 dana, a kasnije možete i kombinovati hranu. Na primer, pokušajte da mešate pirinčane pahuljice sa kruškom ili bananu sa avokadom.

Takođe možete početi da nudite gutljaje vode u čaši da bi se vaša beba navikla na to. Bebama mlađim od 6 meseci ne treba davati vodu jer tako možete da im opteretite nezrele bubrege, između ostalog.

Uvođenje čvrste hrane u ishranu beba – kasnije faze

Kada beba počne već redovno da jede čvrstu hranu, možete ponuditi širi izbor namirnica kako biste polako ‘’izgradili’’ do tri glavna obroka dnevno. Pobrinite se da ponudite različite teksture i pazite na znake da je vaša beba sita.

Možete početi sa sledećim namirnicama:

• Meso i riba: obezbedite da meso bude dobro kuvano, mekano i uklonite sve kosti.
• Jaja: moraju da budu dobro kuvana! Inače, jaja spadaju u super hranu koja poboljšava rad mozga kod dece.
• Punomasni mlečni proizvodi: jogurt i mladi sir su dobre opcije.
• Žitarice: najbolje je da počnete sa žitaricama koje ne sadrže gluten, kao što su pirinač i kukuruz, a zatim su zdravi izbori spelta, kuskus i ječam.
• Mahunarke: sočivo, grašak i leblebije su najzdraviji izbori.
• Hrana za prste: probajte pirinčane kolače, hleb i kuvanu testeninu, kao i meko voće (banana, kruška, mango, avokado) i meko, kuvano povrće (komadići šargarepe, slatkog krompira, brokolija).
• Orašasti plodovi i semenke: moraju da budu fino usitnjeni ili kao puter od orašastih plodova. Cele orašaste plodove ne bi trebalo nuditi deci mlađoj od 5 godina. Pažljivo pratite da li postoji porodična istorija alergija na orašaste plodove!

Kada budu uzrasta oko 7 do 9 meseci, mnoge bebe mogu da imaju tri mala obroka svaki dan. Pokušajte da uključite izvor proteina, ugljenih hidrata i masti u svaki obrok.

Kada budu uzrasta oko 9 do 11 meseci, mnoge bebe mogu da se uključe u porodične obroke, pri čemu hranu za njih ne treba začinjavati. Njima bi takođe trebalo ponuditi hranu kao što su sirova paprika, tikvice, jabuka, šargarepa, krekeri i pite.

Do ovog doba, većina beba može da ima tri obroka dnevno i moguće čak i desert, kao što je običan jogurt i/ili voće.

Sa godinu dana, većina beba može jesti ono što ostatak porodice jede i pridružiti se porodičnim obrocima. U ovoj fazi, mnoge bebe mogu konzumirati tri mala obroka plus 2 – 3 obroka dnevno.

Zapamtite da je svaka beba drugačija – vaša beba može jesti više ili manje u zavisnosti od sopstvenih potreba.

Saveti za uspešno uvođenje čvrste hrane kod beba

Bebe prirodno vole slatke ukuse. Zato pokušajte da ponudite povrće pre voća da biste ograničili šanse da vaša beba odbaci povrće.

Ponudite mnogo raznolikosti. Pokušajte da izbegavate davanje iste hrane više puta. Ako vaša beba ne voli određenu hranu, nastavite da je unosite i pokušajte da je mešate sa drugom hranom dok se vaše dete ne navikne. Nemojte prisiljavati bebu da jede više nego što želi, jer obično prestaje kada je sita.

Napravite obroke opuštenim i dozvolite bebi da napravi nered. Ovo ohrabruje bebe da više eksperimentišu sa hranom i stvore pozitivnu povezanost sa ishranom.

Pokušajte da uključite bebu u porodične obroke. Bebe češće jedu hranu kada vide druge oko sebe kako jedu.

Potencijalne opasnosti

Iako bi uvođenje čvrste hrane trebalo da bude zabavno i zanimljivo, postoji nekoliko rizika kojih treba biti svestan.

Alergije na hranu

Iako je važna raznovrsna ishrana, postoji mogućnost da vaša beba bude alergična na određenu hranu. Rizik je mnogo veći ako postoji porodična istorija alergija na hranu ili ako vaše dete ima ekcem.

Uprkos popularnom verovanju, nema dokaza da će odlaganje uvođenja određenih namirnica nakon 6 meseci starosti sprečiti alergije. U međuvremenu, postoje dokazi koji upućuju na to da uvođenje gotovo svih namirnica u starosti između 4 i 6 meseci može smanjiti rizik od alergija i celijakije.

Takođe je važno da znate da majčino mleko štiti od alergija, potvrđuju neka nova istraživanja. Ako imate bilo kakvih pitanja o alergijama na hranu, obavezno razgovarajte sa svojim pedijatrom.

Gušenje

Gušenje može biti značajna briga prilikom uvođenja čvrste hrane u ishranu beba.

Međutim, važno je znati da ako se beba zagrcne – to je potpuno normalan deo učenja da jede. Deluje kao sigurnosni refleks kako bi se sprečilo da se bebe uguše.

Znakovi da se beba zagrcnula uključuju otvaranje usta i guranje jezika napred, pljuvanje i/ili kašljanje. Vaša beba može izgledati crveno u licu.

Međutim, gušenje je mnogo ozbiljnije. Pojavljuje se kada hrana blokira disajne puteve, što znači da vaša beba ne može pravilno disati.

Znakovi gušenja uključuju plavetnilo kože i nemogućnost pravljenja buke od strane bebe. Vaša beba takođe može početi da kašlje ili – u teškim slučajevima – može izgubiti svest.

Smanjite rizik od gušenja beba hranom

Evo nekoliko korisnih saveta za smanjenje rizika od gušenja:

• stavite bebu da sedi uspravno dok jede,
• nikada ne ostavljajte bebu bez nadzora dok jede,
• izbegavajte hranu visokog rizika, kao što su celi orašasti plodovi, grožđe, kokice, borovnice i meso i riba koji mogu da sadrže kosti,
• nemojte davati previše hrane odjednom ili prisiliti svoju bebu da jede.

Ako se vaše dete guši, trebate biti svesni odgovarajućih sledećih koraka. Kurs prve pomoći protiv gušenja može biti od pomoći.

Uvođenje čvrste hrane je vitalni proces u kojem vaša beba prelazi sa majčinog mleka ili mlečne formule na hranu za odrasle. Trebalo bi da počnete da dajete bebi meko voće, povrće i žitarice oko 6. meseca.

Imajte na umu da ćete želeti da izbegavate određene namirnice i da pratite znakove na alergiju i gušenje.

Praktikovanjem smernica za zdravu ishranu u najmlađem uzrastu, omogućavate vašoj bebi da dobije dovoljno adekvatnih hranljivih materija, beba jača imunitet i sama može da stekne dobre navike u ishrani – što će biti dobar temelj za njen dalji rast i razvoj.